Буркина Фасо: Устанак у октобру 2014: Од наде до разочарања

Од Најоме Је

Буркину Фасо су 2014. године потресли масовни протести против предложеног амандмана на Члан 37 Устава. Председнички табор је желео да Блезу Компаореу, који је био на власти 27 година, додели још један мандат. Овај покушај да се амандман наметне изазвао је негодовање међу становништвом исцрпљеним деценијама социјалне неправде, високим трошковима живота и равнодушношћу режима према њиховој свакодневној патњи.

Као и у јануару 1966. године под Морисом Јамеогоом, улице су се побуниле. Игноришући позиве на дијалог, Компаоре и његове присталице, уверене у своју војну моћ, изабрали су слепило. 31. октобра 2014. године, људска таласна линија је окончала њихову владавину. Људи, вођени надом у истинску демократију и социјалну правду, веровали су да су окренули нову страницу у својој историји.

Али разочарање је брзо наступило. Политички актери, често из самог система за који су тврдили да се боре, повратили су власт. Мукотрпна политичка транзиција кулминирала је изборима у децембру 2015. године, који су вратили стару гарду у први план. Слоган „Ништа више никада неће бити исто“ иронично је постао „Све је горе него пре“.

Између ендемске корупције и слабости пред тероризмом, земља поново тоне у очај. У неким руралним подручјима, сиромаштво је толико екстремно да породице преживљавају једући лишће. Суочене са овим колапсом, појавили су се нови војни лидери, који тврде да су патриотски настројени и прогресивни, како би исправили ситуацију. Промена војне стратегије, ригорозна јавна управа и ревизија међународних савеза мењају тренд. Нада се постепено враћа, до те мере да се сада разматра могућност окончања овог споља наметнутог рата.

Историја Буркине Фасо подсећа нас на једну константу: народне победе су значајне само ако служе одрживој обнови државе. Прошле борбе морају да подстакну нашу сталну будност. Као што нас је Томас Санкара подсетио: „Империјализам је лош ученик: никада не учи лекције из својих пораза.“ На његовим наследницима је да остану верни овом идеалу и да, са интегритетом и храброшћу, наставе рад на националном ослобођењу.